„Богојављенска ноћ“ (Светозар Ћоровић) (Припрема за час, седми разред)

„Богојављенска ноћ“

(Светозар Ћоровић)

Задаци часа	Образовни	Упознавање ученика са приповијетком Светозара Ћоровића, одређивање теме и структуре дјела
	Васпитни	Мотивисање ученика за читање приповијетке
	Функционални	Уочавање психолошких особина у тексту

Ток часа:

           Уводни дио часа (5 минута)

Након уводних ријечи, наставник говори ученицима да ће на данашњем часу радити једну приповијетку. Наставник пита ученике шта је то приповијетка, којем књижевном роду припада. Затим, наставник од ученика тражи: да наброје све празнике који су обиљежили претходни период. Циљ је да ученици помену Богојављење јер се управо приповијетка, о којој ће говорити на данашњем часу, зове „Богојављенска ноћ“.

Наставник наслов приповијетке пише на табли.

Главни дио часа (30 минута)

Наставник ученике прво упознаје са биографијом Светозара Ћоровића. Користи за то читанку и допуњава биографију са посацима које је накнадно пронашао. Циљ је да се ученици упознају са књижевним радом Светозара Ћоровића. Затим, неко од ученика чита приповијетку, при чему се од ученика тражи да изражајно и јасно чита.

Након читања приповијетке креће се са анализом приповијетке. Наставник пита ученике да ли из наслова могу одредити шта је тема приповијетке, каква је симболика у наслову. Да би им било једноставније одговорити, наставник помиње празник Богојављање, о којем су говорили на почетку часа. Од ученика се тражи да наведу који су то обичаји за Богојављање.

Наставник пита који је главни лик у причи и зашто је за њега тако значајан овај празник. Циљ је да ученици одреде психолошки карактер дјечака, да се упознају са његовим сновима и жељама, да схвате зашто дјечак има такве жеље.

Следећи задатак за ученике је да поново прочитају приповјетку и да је подијеле на цјелине а затим те цјелине именују. Након урађеног задатка, неко од ученика излази пред таблу и наслове цјелина пише на табли а затим остали ученици коментаришу да ли су они урадили исто, слично и шта би мијењали. Циљ задатка је да ученици могу наставити даљи рад на приповијеци. Како се у причи наводи како је дјечак живио прије мајчине болести, наставник пита ученике да ли знају како се тај поступак у тексту назива (причање како је нешто било прије). Очекује се да ће ученици знати да је то рероспектива.

У приповијеци је нарочито изражена једна стилска фигура- контраст. Наставник чита дијелове из приповијетке како би ученици лакше препознали ову стилску фигуру. Циљ задатка је да ученици схвате да је приповијетка управо заснована на контрасту.

У приповијеци су присутни глаголски облици аорист, презент. Ученици морају пронаћи дијелове текста гдје су употријебљени ови глаголски облици а затим треба да објасне зашто је у одређеном дијелу текст употријебљен презент, зашто аорист.

Наставник разговара са ученицима о атмосфери која преовладава у тексту. Како тумаче симболе и придјеве које је писац користио у писању (свијећа лојаница, небеса, трепавице од олова).

            Завршни дио часа (10 минута)

Након анализе приповијетке, наставник разговара са ученицима, пита их како су они доживјели ову приповијетку, да ли мисле да су дјечакове жеље ирационалне, да ли су његови поступци исправни, да ли он схвата ситуацију око њега.

Наставник пита ученике да ли су у тексту пронашли непознате ријечи како би их заједно ријешили.

За домаћи задатак, ученици треба да напишу рад о својој мајци. Рад захтијева да ученик напише све оно што мисли да представља његову мајку.