Samo jedan kutak, malo mira i puno ljubavi. Sasvim je dovoljno za srecu. Ti i ja, u zagrljaju da zaspimo svako vece. Ujutru da se probudimo nasmijani. Ja umrsene kose, ti krmeljivih ociju ali jedno drugom najljepsi. Pa da ti skuvam jutarnju kafu i gledam kako je ispijas uz cigaretu. Samo da te gledam, da uzivam u tim jutarnjim satima ispunjenim tobom, tvojom blizinom, tvojom toplinom.
Pa da te iz naseg skromnog doma ispracam na posao, i uvece da docekujem. Da poslije dana, punog obaveza, uzivamo u veceri koju sam spremila za nas. Nije najukusnije ali je spremljeno sa puno ljubavi. I svaka nasa vecera je romanticna, uz vino i svijece, u nasem malom, srecnom domu.
I nemamo puno, nemamo sve ali imamo jedno drugo. Imamo spokoj, imamo mir. Ljubav i srecu. A to nam je dovoljno. Sasvim dovoljno da napredujemo za buducnost, u da se samo vise volimo.
уторак, 22. новембар 2016.
~Iz mog pera rijeci~
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар