Jednostavno, Novak Djokovic

Promjene su sastavni dio života. Dio su čovjeka. Promjene kreću od samog rođenja a sa njima počinje i borba. Borba za život, za opstanak, za položaj u društvu. Borba je da ne postaneš bezlična osoba, bez ciljeva i želja, koja je samo tu jer je dobila priliku za život. I samo je naša odluka kako ćemo živjeti taj jedan, naš život. Koje ciljeve i želje ćemo staviti na prvo a koje na zadnje mjesto. Samo je naša odluka da li ćemo postati bezlični ili ćemo učiniti nešto po čemu će nas pamtiti.

Kad znamo šta želimo, od sebe, od ljudi, od života, sve je lakse. Znamo kuda da idemo, šta da radimo. Grabiti prema životnom cilju je dug put ali na tom putu postaješ čovjek, shvataš šta je dobro a šta je loše. I nema mjesta za strah. Ne treba se plašiti, ni prepreka ni promjena.

Kada čujete ime NOVAK DJOKOVIĆ, na šta prvo pomislite ? Na novac, slavu, pobjede, putovanja, luksuz ?! Pitamo li se, šta je iza toga, kako je jedan Novak došao do toga. Pomislite na teške i duge treninge, neprestana putovanja, bolove u svakom dijelu tijela. Pomislite na odricanja od porodice, prijatelja, voljene, ponekad i od sebe. Ali, taj čovjek je imao cilj. Znao je šta želi od sebe, šta želi od života. I nije poklekao. Bio je spreman za borbu, za rizik, za poraz. Bio je spreman za uspijeh !

Trebalo je vremena, i snage i volje dok Novak nije postao svjetski broj jedan. Trebalo je pretrpjeti hiljadu poraza za jednu veliku pobjedu. Trebalo je čuti bujicu loših kritika za jednu pohvalnu riječ. Trebalo je proći niz promjena dok nije pronašao sebe, svoju igru, svoj ključ za uspijeh.

I sada je tu, u vrhu, među najboljima, među besmrtnima. On je primjer da promjene donose dobro, da na njima učimo ko smo, zapravo, kako da postanemo bolji ljudi. I možda ćemo i pogriješiti sa nekom odlukom, stati u mjestu i vidjeti da ne idemo naprijed. Pa i zažalićemo ali naučili smo nešto novo. Naučili smo kako ne treba uraditi jedno, da bi drugo uradili bolje.

Kada na životnom putu zastanete i ne budete znali da li da krenete korak nazad ili dva naprijed, sjetite se Novaka. Sjetite se njegovih uspona i padova, svih onih mečeva i poraza koje ste proživljavali zajedno sa njim, gledajući  ga kao ostavlja zadnje atome snage na terenu. Sjetite se svih Novakovih pobjeda, koje ste slavili  dok vam je srce bilo veliko od ponosa. Sjetite se šta je Novaka dovelo do tih pobjeda ! Nije odustao, nećete ni vi. I krenućete dva koraka naprijed, sa stisnutom pesnicom i čeličnom voljom. Jer, ne treba se plašiti života kad znaš šta želiš.

Šta da pročitam u novnama ? Gdje da pročitam novine ?

Čuh nedavno rečenicu "Internet je pojeo novine." Pa, slazem se. A evo i zašto.
Istoriju štamparije i novina ne poznajemo dovoljno ali svima negdje u mislila stoji neki davni vijek i neka davna godina kada je osnovana ta prva štamparija i kada su ištampane prve novine. Šta nam to govori ? Da je stvorena institucija, koja ima porijeklo i istoriju iza sebe. Ali, izgleda da nema budućnost.
Danas su kiosci puni novina, dnevnih, sedmičnih, mjesečnih, sportskih, modnih, dječijih, jeftinih, skupih. I kupuju ljudi novine, zastanu pored kioska da izaberu najdraže, noseći ih pod rukom kući da pročitaju šta je to novo u svijetu i kod nas. Samo, izgubio se čar novina, gubi se njihova namjena. Ujutru, uz prvu kafu, malo ko drži u rukama svežanj papira sa gomilom vijesti, malo ko ide u toalet sa novinama, jer kada se obavlja velika nužda, to se radi, naravno, uz novine, da nije dosadno. Ne, sada sve to radimo sa telefonom, čitamo, saznajemo, sve nam je na jednom mjestu i stalo je u malu mašinu. Ne moraš ići napolje, do kioska, ne moraš svako jutro izdvajati pare za par listova papira. Sve je na telefonu, sve je na internetu.
Ipak, možda je važnije pitanje, šta mi to čitamo u novinama a ne gdje ih kupujemo i kako ih čitamo. Kažu, "žuta štampa". Šta mu to znači ? Nisam dovoljno stručna kada je novnarstvo u pitanju, pa ću možda i pogriješiti u nekim stvarima, ali kada se pomene "žuta štampa", ja prvo pomislim na tračeve. Na sve te pjevačice, manekenke, starlete, glumice, i sve ostale, šta rade, kako žive, s kim žive, kako im je prošao dan. Ne potcjenjujem nikoga, ali previše je pisanog (kucanog) prostora posvećeno tim temama. Slažem se da novine sadrže i zabavnu stranu i da ljudi, i ja, vole pročitati takve vrste tekstova, ali to uzima previše maha, i takve priče postaju glavna tema naše svakodnevnice. Gdje je istorija, kultura, obrazovanje ?! U minimalnom broju riječi, negdje sa strane u nekom listu novina. Pa se pitamo zašto nam nove generacije ne poznaju opštu kulturu, zašto ne uče, zašto su nepismeni.
Prave novine nestaju, blijede pred naletom modernog novinarstva. Prate se trendovi, zaboravljaju se prave vrijednosti. Za par godina, hoće li biti ljudi kojima je čar u rano jutro izaći i prošetati do prvog kioska, kupiti novine i čitati ih uz prvu kafu, dok se sobom širi miris kafe pomiješan sa mirisom svježe štampanih novina ?
I još jedno pitanje, strašnije od prethodnog. Da li će internet "pojesti" književnost ?!

Jednostavno, Novak Djokovic

Nije važno u kojoj zemlji si rođen ako se tvom rođenju neko obradovao, ako si voljen i prije nego što si ugledao svjetlost dana. Ali, za budućnost je važna zemlja u kojoj si se rodio, jer ta zemlja će biti tvoja budućnost, smjernica koja će odrediti tvoje odrastanje, šta ćeš postati u budućnosti, da li ćeš ostati ili ćeš otići. A motiv je potreban i za jedno i za drugo.

Novak je rođen u maloj zemlji, ratovima rušenoj. Odrastajući, upoznao je i zavolio tenis, svjetsku igru u maloj Srbiji. I sa svojih sedam godina shvatio je svoj cilj i želju. Želio je da postane broj jedan i uspio je u tome. Svojom voljom, radom, upornošću, uz pomoć najbližih. Ostao je istrajan i dosljedan.

Ali, otišao je iz Srbije. Dokopao se uspjeha i otišao. Da li mu se to uzima za zlo ? Mišljenja su podijeljena, jedni će reći da je ispravno učinio a drugi da je počinio najveću grešku. Da je iznevjerio svoj narod i otadžbinu prodao zbog para ! Bez subjektivnog stava, reći ću da nema mjesta za osuđivanje i vrijeđanje. Niko od nas nije prošao Novakov put do vrha, nismo koračali stazama njegovog poraza i uspjeha, nismo osjećali posljedice njegovog pada. Nismo osjetili šta ga iskreno raduje a šta ga mučno boli. A šta smo to osjetili ? Osjetili smo, cijela jedna nacija, sreću, iskrenu sreću zbog jednog čovjeka. Zbog čovjeka koji je postigao toliko uspjeha, koji je na svom bojnom polju izvojevao toliko pobjeda. A osjetili smo i tugu. Tugu zbog poraza, koji su nas toliko bolili, zbog kojih smo iskreno patili i suzu pustili.

Zbog jednog čovjeka smo ponosni. Novak je svoju zemlju učinio ponosnim jer nikada nije sakrio ko je i odakle je. Ponosan, pred cijelim svijetom nije se ustručavao reći da je iz Srbije, da je Srbin. Da li mu se u tim trenucima zamjera što je iz te iste Srbije otišao, pitam vas, veliki Srbi, što vrijeđate i osuđujete a nemate pravo ? Nemamo pravo da osuđujemo. Ne moraš da se raduješ, ne moraš da slaviš pobjedu ali ispoštuj. I prećuti zle riječi a priznaj trud, rad i dobre rezultate. Budi fer i korektan.

Patrijarh Pavle je mudro zborio: „Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i idi mojim putem ! Prođi ulice, brda i doline ! Oseti bol i sreću ! Prođi godine kroz koje ja prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni našao na putu ! Ustani uvek ponovo i idi istim putem, kao što i ja radim ! I tek mi onda možeš suditi.“

Ućuti, Srbine, kad nemaš šta mudro reći. Ugledaj se na veće i mudrije od tebe. Cijeni ono što imaš, iskaži poštovanje i to samo ako je od srca. Lažnu sreću ostavi za sebe. Budi ponosan jer tvoju zemlju neko predstavlja u pozitivnom svjetlu, što tvoju zemlju ne pominju po pobjedama. Ne rađa se svaki dan dijete koje će znati da će jednoga dana biti broj jedan. Ne rađa se svaki dan šampion. Takvi se, Srbine, poštuju. Takvi pišu istoriju !

~Iz mog pera rijeci~

Blizi se zima. Mrazevi su pokazali svoju moc. Sve je bijelo i sve je ledeno. Zima je u meni. Sve sto je moglo da zagrije moju dusu, nestalo je. Jos su mi suze vrele ali i one su vec pri kraju. Jedno more sam isplakala zbog tebe.
A da li si shvatio moje suze ? Da li su zabolile tvoje srce bar dio kao sto je mene bolilo ? A patila sam svakim dijelom svog tijela. Umirala kada si odlazio. I nestajala.
Sada je zima i u meni. Mraz u srcu i bijelo inje u dusi. Ali, cuvam te opet. Ispod tog leda i mraza, cuvaj za bolje sutra.
Za novo proljece kada ce poveti novi zivot i mi bolji u njemu

Jednostavno, Novak Djokovic

Padnes i ustanes. Vines se do vrha i udaris o tle. I sve tako, ponovo i ponovo. To je igra zivota i nju svaki covjek mora da nauci da igra, da joj se prilagodi.
Svako od nas dozivio je i let i pad, mnogo puta u zivotu, i najboljim i najgorim se desilo jednom. I niko nema tu slobodu da onoga ko je dozivio poraz ili uspijeh, osudjuje ili vrijedja.
U nasoj maloj zemlji nemamo priliku da svaki dan osjetimo ljepotu uspjeha, da se radujemo zbog toga, ucinimo ponosnim i sebe i druge. I u svom tom haosu trazimo nesto, jedno sto ce zablistati u sivilu.
Novak Djokovic je jedna od tih sjajnih stvari.
Malo ko pamti njegov put do vrha, tada je malo ko i vjerovao da ovaj covjek moze da napravi nesto, sve do osvajanja prvog velikog trofeja u Australiji. Pojavio se tada tracak nade da ovaj covjek moze nesto da uradi. I zaista je mogao. Godine truda, rada, odricanja, borbe, pronalazenja sebe, dovelo ga je do visina. Dovelo ga je u istoriju, medju najbolje. Postao je besmrtan. Od prvog velikog trofeja nanizalo je se istih u velikom broju. A Novak Djokovic je obasjao svoju zemlju. Kod svojih zemljaka izazvao osmijehe na licima, ponos u srcu, mogucnost da zaprkose bilo kome sto imaju takvu velicinu, jedno takvo ime kakvo je Novakovo. I uspio je Novak da jedan narod bude ujedinjen kao nikada prije. Uspjeh jednog covjeka postao je uspjeh jedne nacije. Sa dubokog dna vinuli smo se u nebesa.
Sta se desi kada se stvari malo promijene ? Kada se od tog vrha malo udalji i onaj najbolji ? Novak se udaljio malo, samo jedno mjesto iza najboljeg. Ali, i dalje je tu i bori se. Da li treba da mu se zamjera. Bolje je pitati, odakle pravo da mu se zamjeri za bilo sta ? Novak je samo covjek, a covjek se ponekad umori. Umori se i od leta. I nije ovo njegov pad, ovo je let u sredini. Mali predah od svega. Da se vrati jaci i jos bolji. Spreman za nove borbe i trofeje. I ne treba osudjivati, vec ostati uz velicinu i kada je najteze.

„Увела ружа“ Борисав Станковић (Припрема за час, Девети разред)

„Увела ружа“

Задаци часа	Образовни	Упознавање ученика са књижевним текстом, упознавање са новом врстом књижевног текста, упознавање са животом и радом Борисава Станковића
	Васпитни	Мотивисање ученика да сазнају нешто ново о Борисаву Станковићу, да читају његова дјела
	Функционални	Мотивисање ученика за читање, да уочавају елементе и карактеристике које су присутне у дјелу, да уоче елементе писања овог писца

  

Ток часа:

Уводни дио часа (10 минута)

Након уводног поздрава, наставник говори ученицима: да на данашњем часу раде нову приповијетку и новог писца. Ријеч је о Бори Станковићу. Наставник наслов пише на табли.

Наставник пита ученике да ли знају којем периоду у књижевности припадају дјела Боре Станковића ?Које су одлике модерне књижевнсоти ?Које још писвце из овог периода познају ? То је период савремене књжевности, књижевност 20-ог вијека. Наставник говори учницима неке појединости из пишчеве биографије: Дјело Боре Станковића је примјер повезивања старог и новог у српској књижевности.  Значај Врања, утицај Врања на Борина дјела- Врање и његови људи, њихова психологија и начин живота, језик и пјесма, увијек су били врело са којег је захватао и црпио грађу за своја поетски надахнута дјела. Значајна дјела Боре Станковића: „Из старог јеванђееља“, „Стари дани“, „Божји људи“, романи: „Нечиста крв“, „Газда Младен“, недовршени роман „Певсци“, драме „Коштана“ и „Ташана“. Поетски круг његових прозних и драмских дјела чини завичајни свијет- Врање и патријахални односи, социјална и индивидуална прошлост, у којој је налазио поезију али и грубу реалност, пуну неспоразума, неразумијевања, траума и људских промашености. Интересује га морал и психологија личности, оно емотивно, тамно и дубоко у човјеку. Од Станковићевих приповиједака посебно се издвајају: „Стари дани“, „Тешка Злата“, „У ноћи“, „Увела ружа“, „Прва суза“, „Покојникова жена“, „Ђурђевдан“, „Наш Божић“, „Љуба и Наза“, „Парапута“.

 

Главни дио часа (30 минута)

Анализа дјела:

У дјелима Боре Станковића наилазимо на:

-љубав, љепоту, младост

-жене и страст

-„жал за младост“

-однос старих и младих

-пропадање старог и настајање новог

Наставник напомиње ученицима: да је улога пејзажа у дјелима Боре Станковића изузетно важна.

Наставник пита ученике: каква је ноћ у приповијеци „Увела ружа“, шта се дешава са доласком ноћи, чиме је осликана ноћ у овој приповијеци ? Мјесечином- каква је мјесечина ? „Блиједа, мека, сјајна, чудна“; Да ли имамо акустичких елемената, какви су ти елементи ?

Који је основни мотив у овој приповијеци ? Мотив несрећне љубави.; Ученици треба да протумаче наслов приповијетке. Наставник пита ученике: ко су ликови у приповијеци ? старамајка- у кући нема мушке главе и старамајка улаже све напоре да углед старе, богате породице задржи; какав је њен сан ?- повратак некадашњег ауторитета куће и породице, жеља да тај ауториет поврати потомак тј. њен унук.; младић- потиче из старинске куће и породице, некада имућне и угледне.; дјевојка Стана- из куће сиротињске, надничарске, доселиле се у Врање она и мајка.

Какав је однос између ове двије породице ? Да ли сталеж утиче на љубав младића и дјевојке Стане и како ? Бакина жеља да унук поврати стари углед породице сукобљава се са љубавним односима, љубавним осјећањима, младићевим животом и сном о личној срећи. Младић и дјевојка Стана су из два потуно различита свијета.

Да ли је допуштено да се њихови слојеви међусобно, интимно, породично спајају и мијешају ? Љубав ово двоје младих није могућа- зашто није могућа ? Због егоизма старамајке која жртвује личну срећу свога унука.

Какав је лик младе дјевојке, Стане, каква је она у својој заљубљености, каква је њена љубав ? Сагоријевала је у љубавним чежњама и страховала од њих, крила је љубав и жудила за вољеним човјеком.

Која одлука ће промијенити живот младића и Стане ? Старамајка удаје Стану.

Како та одлука утиче на младића а како на Стану ? Стана постаје робиња, мучена и напаћена. У њој умире љубав, све у њој је увело. Ученици треба да повежу наслов и стање у којем је Стана на крају приповијетке.

Шта је осјетио младић када је видио Стану, увеле душе, понизну ?

Завршни дио часа (5 минута) 

Ученици добијају задатке за рад код куће:

Питања:

1.      Наћи елементе Бориног приповиједања у приповијеци „Увела ружа“

2.      Какав је пејзаж, каква је ноћ ?

3.      Који је основни тон приповиједања ?

4.      Шта је елегија ?

5.      Која стилска фигура се крије у наслову приповијетке ?

6.      Шта се крије у исповијести ове приповијетке ?

Наставник напомиње ученицима да одговоре на задата питања и да прошире знање о животу и дјелу Боре Станковића.