субота, 17. децембар 2016.
Jednostavno, Novak Djokovic
уторак, 13. децембар 2016.
Šta da pročitam u novnama ? Gdje da pročitam novine ?
Istoriju štamparije i novina ne poznajemo dovoljno ali svima negdje u mislila stoji neki davni vijek i neka davna godina kada je osnovana ta prva štamparija i kada su ištampane prve novine. Šta nam to govori ? Da je stvorena institucija, koja ima porijeklo i istoriju iza sebe. Ali, izgleda da nema budućnost.
Danas su kiosci puni novina, dnevnih, sedmičnih, mjesečnih, sportskih, modnih, dječijih, jeftinih, skupih. I kupuju ljudi novine, zastanu pored kioska da izaberu najdraže, noseći ih pod rukom kući da pročitaju šta je to novo u svijetu i kod nas. Samo, izgubio se čar novina, gubi se njihova namjena. Ujutru, uz prvu kafu, malo ko drži u rukama svežanj papira sa gomilom vijesti, malo ko ide u toalet sa novinama, jer kada se obavlja velika nužda, to se radi, naravno, uz novine, da nije dosadno. Ne, sada sve to radimo sa telefonom, čitamo, saznajemo, sve nam je na jednom mjestu i stalo je u malu mašinu. Ne moraš ići napolje, do kioska, ne moraš svako jutro izdvajati pare za par listova papira. Sve je na telefonu, sve je na internetu.
Ipak, možda je važnije pitanje, šta mi to čitamo u novinama a ne gdje ih kupujemo i kako ih čitamo. Kažu, "žuta štampa". Šta mu to znači ? Nisam dovoljno stručna kada je novnarstvo u pitanju, pa ću možda i pogriješiti u nekim stvarima, ali kada se pomene "žuta štampa", ja prvo pomislim na tračeve. Na sve te pjevačice, manekenke, starlete, glumice, i sve ostale, šta rade, kako žive, s kim žive, kako im je prošao dan. Ne potcjenjujem nikoga, ali previše je pisanog (kucanog) prostora posvećeno tim temama. Slažem se da novine sadrže i zabavnu stranu i da ljudi, i ja, vole pročitati takve vrste tekstova, ali to uzima previše maha, i takve priče postaju glavna tema naše svakodnevnice. Gdje je istorija, kultura, obrazovanje ?! U minimalnom broju riječi, negdje sa strane u nekom listu novina. Pa se pitamo zašto nam nove generacije ne poznaju opštu kulturu, zašto ne uče, zašto su nepismeni.
Prave novine nestaju, blijede pred naletom modernog novinarstva. Prate se trendovi, zaboravljaju se prave vrijednosti. Za par godina, hoće li biti ljudi kojima je čar u rano jutro izaći i prošetati do prvog kioska, kupiti novine i čitati ih uz prvu kafu, dok se sobom širi miris kafe pomiješan sa mirisom svježe štampanih novina ?
I još jedno pitanje, strašnije od prethodnog. Da li će internet "pojesti" književnost ?!
недеља, 11. децембар 2016.
Jednostavno, Novak Djokovic
четвртак, 8. децембар 2016.
~Iz mog pera rijeci~
Blizi se zima. Mrazevi su pokazali svoju moc. Sve je bijelo i sve je ledeno. Zima je u meni. Sve sto je moglo da zagrije moju dusu, nestalo je. Jos su mi suze vrele ali i one su vec pri kraju. Jedno more sam isplakala zbog tebe.
A da li si shvatio moje suze ? Da li su zabolile tvoje srce bar dio kao sto je mene bolilo ? A patila sam svakim dijelom svog tijela. Umirala kada si odlazio. I nestajala.
Sada je zima i u meni. Mraz u srcu i bijelo inje u dusi. Ali, cuvam te opet. Ispod tog leda i mraza, cuvaj za bolje sutra.
Za novo proljece kada ce poveti novi zivot i mi bolji u njemu
уторак, 6. децембар 2016.
Jednostavno, Novak Djokovic
Padnes i ustanes. Vines se do vrha i udaris o tle. I sve tako, ponovo i ponovo. To je igra zivota i nju svaki covjek mora da nauci da igra, da joj se prilagodi.
Svako od nas dozivio je i let i pad, mnogo puta u zivotu, i najboljim i najgorim se desilo jednom. I niko nema tu slobodu da onoga ko je dozivio poraz ili uspijeh, osudjuje ili vrijedja.
U nasoj maloj zemlji nemamo priliku da svaki dan osjetimo ljepotu uspjeha, da se radujemo zbog toga, ucinimo ponosnim i sebe i druge. I u svom tom haosu trazimo nesto, jedno sto ce zablistati u sivilu.
Novak Djokovic je jedna od tih sjajnih stvari.
Malo ko pamti njegov put do vrha, tada je malo ko i vjerovao da ovaj covjek moze da napravi nesto, sve do osvajanja prvog velikog trofeja u Australiji. Pojavio se tada tracak nade da ovaj covjek moze nesto da uradi. I zaista je mogao. Godine truda, rada, odricanja, borbe, pronalazenja sebe, dovelo ga je do visina. Dovelo ga je u istoriju, medju najbolje. Postao je besmrtan. Od prvog velikog trofeja nanizalo je se istih u velikom broju. A Novak Djokovic je obasjao svoju zemlju. Kod svojih zemljaka izazvao osmijehe na licima, ponos u srcu, mogucnost da zaprkose bilo kome sto imaju takvu velicinu, jedno takvo ime kakvo je Novakovo. I uspio je Novak da jedan narod bude ujedinjen kao nikada prije. Uspjeh jednog covjeka postao je uspjeh jedne nacije. Sa dubokog dna vinuli smo se u nebesa.
Sta se desi kada se stvari malo promijene ? Kada se od tog vrha malo udalji i onaj najbolji ? Novak se udaljio malo, samo jedno mjesto iza najboljeg. Ali, i dalje je tu i bori se. Da li treba da mu se zamjera. Bolje je pitati, odakle pravo da mu se zamjeri za bilo sta ? Novak je samo covjek, a covjek se ponekad umori. Umori se i od leta. I nije ovo njegov pad, ovo je let u sredini. Mali predah od svega. Da se vrati jaci i jos bolji. Spreman za nove borbe i trofeje. I ne treba osudjivati, vec ostati uz velicinu i kada je najteze.
петак, 2. децембар 2016.
„Увела ружа“ Борисав Станковић (Припрема за час, Девети разред)
Задаци часа
|
Образовни
|
Упознавање
ученика са књижевним текстом, упознавање са новом врстом књижевног текста,
упознавање са животом и радом Борисава
Станковића
|
Васпитни
|
Мотивисање
ученика да сазнају нешто ново о Борисаву Станковићу, да читају његова дјела
|
|
Функционални
|
Мотивисање
ученика за читање, да уочавају елементе и карактеристике које су присутне
у дјелу, да уоче елементе писања овог писца
|
Завршни дио часа (5 минута)