~Iz mog pera rijeci~

I dok se kapi vode slijevaju niz moje tijelo, osjecam da sa njima odlazi moj teret. Teret moje duse. Njegova tezina nestaje kao i para iza vrele vode. Gubi se, iscezava.
Ali, znam da je ipak tu. Prividno je nestao, samo za trenutak. I za koji sat njegova tezina ce ponovo pasti na moju dusu, moje misli i moje tijelo.
Pa se druzimo tako, nekada se svadjamo a nekada saradjujemo. On mi je najbolji prijatelj, nikada me ne napusta, uvijek je uz mene, zna moje misli, sta me muci, sta me boli.
Ali, ako mi je prijatelj, zasto me onda muci ? Zato je taj moj teret toliko tezak ? Zasto mi malo ne olaksa i ne pomogne ? Zasto ne dozvoljava da mi poslije crnog mraka svane jutro, svijetlo i lako ?
Gubim se i nestajem. Gubi mi se lik. Ono sto spolja vide drugi nije ono sto ja vidim unutra. Ne vide moju dusu. Kako je mala, jadna, nesrecna i bolna. A jos uvijek je stitim, ne dam da je dodatno vrijedjaju i niste. Jer, ona je moja, ona sam ja a JA sam se dodatno izgubila u svim lazima.
I onda se sakrijem u noc, placem, daleko pd svih, niko i ne treba da zna. Sa suzama neka ode bar dio trskog tereta. Mozda nekada i zauvijek nestane. Ili cekam tebe, da me spasis, od mene i od sebe ?

~Iz mog pera rijeci~

Umorna sam. Od cekanja, nadanja, vjerovanja, trpljenja. Sve ga mi je vec dosta. Gubim se u svemu tome. Nestajem ja. Postajem bezlicna dusa koja dise i govori ali nema lika, nema zivota. Nestaje sve ono sto me je cinilo, nestaje ona ljepota koja te je privukla, rusi se i propada.
A toliko je toga bilo u meni. Toliko zivota, radosti, nade, ljubavi, vjere. A sada se gubi, rasipa se i nestaje sa svakim vjetrom koji zaduva. Nisam vjerovala da je to moguce. Iskreno, nisam vjerovala koliko malo poznajem sebe, koliko malo cijenim sebe.
Istrosila sam se tako brzo. Tako brzo sam se dala u svemu ovome i sta je sada ostalo. Skoro nista. Samo obrisi i dijelovi one stare mene. I jos imam snaga da ucinim da sve izgleda dobro. Samo dobro, savrsenatvo vise ne postoji. Dok lazem druge da je sve u redu, lazem i sebe a i tebe. Pocela sam da se branim drskoscu, pokazujem kako mi je svejedno za sve, sa me nista ne dotice a ustvari, dotice me sve, i boli do srzi.
Ali, ljuta jesam. Na sebe, na tebe, na ovaj zivot. Na sebe, jer sam dopustila da posranem ovakva. Na tebe, jer si savrsen u svoj toj nesavrsenosti. Na zivot, jer nas je spojio.
I sta mi vrijedi sto sve ovo govorim kad samo ja cujem svoje rijeci. Strah me je da sa drugima podijelim moju muku, strah me je sa tebi sve priznam. I kriva sam zbog toga, samo ja. Sama sebi nanosim stetu.
I do kada tako ? Gdje je moja granica izdrzljivosti ? Koliko jos cekanja, nadanja, trpljenja mogu da podnesem ? Koliko jos sebe mogu da unistavam ? Koliko dugo da lazem druge, tebe i sebe ?
Gdje da nadjem odgovore na sva pitanja ? Gdje da nadjem, kako da vratim staru sebe ? Bolju sebe !

~Iz mog pera rijeci~

A sta ces kada ti ostanu samo uspomene ? Dragi trenuci koji se vise nece ponoviti, kojima se neces radovati prvi put. Sta radis sa tim trenucima ? Zaboravljas li ih ili u oni te uspomene ?
Krademo od zaborava i vremena drage trenutke, drage uspomene pa ih nizemo, kao bisere, u jednu veliku ogrlicu. Sto duza ogrlica, vece je bogastvo. A ima li sta vrednije od sjecanja i onih momenata koje te vrate u bolje dane, u ljepse dane u kojima ima toliko smijeha i srece ? Sjetis se dragih ljudi sa kojima si djelio i dobro i zlo, i srecu i tugu, koji su te naucili necemu, podarili ti novo iskustvo. Toliko toga !
Oni sada nisu tu, iz nekog razloga. Niste blizu, ne pijete jutarnje kafe zajedno, ne dijelite jednu kutiju cigareta, stan ili odjecu. Ne ostajete do zore u gradu, slaveci novi dan, nove ljubavi, oprastajuci se od starih. To su sada prosli dani a vi ste odrasli, postali ste veliki ljudi koji imaju kuce, porodice, nove prijatelje i teme za razgovore.
A bas se stari mogu zaboraviti ? Ne mogu, jer oni su tu negdje, mozda kilometrima daleko, ali su tu. Za vas i uz vas. I mozda necete ostati budni do zore, pijani se vracati kuci uz smijeh i pjesmu ili piti duge kafa ali ostacete prijatelji. Ostacete podrska i utociste jedni drugima, ruka spasa i rijec nade. Vi ste biseri koji su dio jedne ogrlice. A biserinsu vjecni i njihova ljepota ne prolazi.

~Iz mog pera rijeci~

Nekada malo znaci tako puno. Jedan minut ili samo tren je dovoljan da budes srecan, da volis i da se osjecas voljenim.
Razdvajaju nas kilometri, mora i planine, sati i godine a toliko smo potrebni jedno drugom. Za osmijeh, za rijec, za zagrljaj. Da volimo i da budemo voljeni.
Tako puno imamo da damo jedno drugom. Previse je ljubavi u ovom srcu da se ne bi podijelilo sa tobom. Toliko je ceznje za tobom da ponekad i boli. Mnogo je noci bez tebe prevedeno u zelji za tvojim dodirom.
Falis za dobro jutro, za dobar dan, za lku noc. Falis za moj osmijeh na licu i spokojan san. Potreban si mi za srecu i za tugu, da dijelimo i dobro i zlo.
Kilometre ostavi iza sebe, ostavi te velike gradove i vrati se tamo gdje te ceka neko. Gradovi ti nude raskos i svjetla, bogastvo i slavu a ja ti nudim toplinu doma, njezan zagrljaj i bezuslovnu ljubav. Malo je ali je iskreno. Malo je ali je od srca.
A cekam te, danas i zauvijek, do kraja svijeta i vremena. Zar ti treba veci razlog da se vratis ?

Синонимија глаголских облика за изражавање прошлости (Припрема за час, девети разред)

Синонимија глаголских облика за изражавање прошлости

Задаци часа	Образовни	Упознавање ученика са појмом синонимија,  синонимија глаголских облика за изражавање прошлости, дефинисање појмова
	Васпитни	Мотивисање ученика да сазнају нешто ново о овој наставној јединици, како и када се примјењује, какав значај она има за књижевна дјела
	Функционални	Мотивисање ученика за истраживачки рад, да науче како да примјењују синонимију глаголских облика за изражавање прошлости

Ток часа:

Уводни дио часа (10 минута)

Након уводног поздрава, наставник говори ученицима да је тема данашњег часа синонимија глаголских облика за изражавање прошлости. Наставник пише наслов на табли.

Наставник пита ученике: шта су то глаголи ? Како се дијеле глагослки облици ? Које су граматичке категорје глагола ? Да ли глаголи разликују лице, род и број ? Како се зове промјена глагола ? Који су то лични глаголски облици ?Која су то значење ових глаголских облика ?

Наставник пише примјер:

1.      Јуче сам шетао градом и срео старог пријатеља.

2.      Јуче шетам градом и сретнем старог пријатеља.

Наставник пита ученике: које глаголске облике су уочили у првој и другој реченици ? У првој реченици глаголи су у перфекту а у другој реченици употријебљен је презент. Перфектом је у првој реченици означена прошла радња али је и у другој реченици презент такође употријебљен за означавање прошле радње. Наставник говори ученицима: да за глаголске облике који имају исто или слично значење, па се међусобно могу замјењивати у истој реченици, кажемо да су синоними глаголских облика.

Наставник пита ученике: шта су то синоними ? Шта се подразумијева по синонимијом глаголских облика ? Под синонимијом глаголских облика подразумијева се истост или блискост значења различитих глаголских времена и начина у реченици. Синонимија глаголских облика се остварује за обиљежавање прошлости и за обиљежавање будућности.

 

Главни дио часа (25 минута)

На данашњем часу, ученици ће сазнати нешто ново о синонимији глаголских облика за изражавање прошлости. Ученик чита текст из уџбеника, „Жиг“, одломак из пиповијетке „Данга“ Радоје Домановић. Наставник пита ученике: да ли су разумјели текст ?

Наставник пита ученике: које глаголске облике најчешће употребљавамо за означавање прошлости ? Да ли су ови глаголски облици синоними ? Да би ученици боље разумјели питање наставник пише примјер:

1.      Прије него што су купили кућу, они су много штедјели.

2.      Прије него што су купили кућу, они много уштедјеше.

3.      Прије него што су купили кућу, они много штеђаху.

4.      Прије него што су купили кућу, они су били/ бејаху много уштедјели.

Наставник говори ученицима: да је у свакој реченици употријебљен различит глаголски облик али значење је увијек остало исто. Ученицима се напомиње: да су ови глаголски облици синоними али само у појединачним реченичним ситуацијама. Када се наизмјенично употребљавају као синоними, сваки од тих глаголских облика има посебну стилску вриједност.Синонимија глаголских облика посебно долази до изражаја у приповиједању.

Ученици треба поново да погледају текст; које глаголске облике уочавају када писац говори о прошлости а које када говори о садашњости ? У уводном дијелу имамо перфекат, чак једанаест пута. Писац користи и крњи перфекат па реченица постаје живља, стилски углађенија. Монотонију перфекта разбија аорист, њиме се оживљава радња. Аористом је писац приближио садашњост. Ту писац већ користи и презент али за означавање прошлих радњи. Писац користи презент да означи радње које су су се десиле у прошлости али их је пренио у садашњост. Да ли ученици знају какав је то презент ? Овде се користи презент несвршених глагола и то је приповједачки презент. Аористом се означавају радње које су се догодиле у далекој прошлости али када се изразе аористом, као да су се догодиле непосредно прије тренутка говорења. То је приповједачки аорист.

Наставник пита ученике: да ли сви наведени облици означавају прошлост ? Наставник даје примјер: „Механџија се добродушно насмеја и тапну ме по рамену, па ће охоло рећи: -Хе, странче, ти се већ уплашио ?! Наставник пита ученике: који глаголски облик је употријебљен у првој реченици ? Да ли се мјесто футура I може употријебити други глаголски облик (перфекат) па да се означи прошлост ? Наставник објашњава ученицима: да је футур I овде употријебљен као стилски веома изражајно средство за изражавање прошле радње која према другој прошлој радњи представља будућност. То је приповједачки футур I који се увијек може замијении перфектом.

 

Завршни дио часа (10 минута)

У завршном дијелу часа, ученици треба да дају закључак о ономе шо су чули на часу. Наставник их усмјерава питањима:

1.      Који глаголски облици означавају прошлост ?

2.      Какву функцију имају презент и футур I ?

3.      Какво је значење сваког овог глаголског облика ?

4.      Да ли су ови глаголски облици синоними ?

5.      Која је функција ових глаголских облика у књижевности ?

Ученици треба да запишу основне тезе у своје свеске.