Nekada malo znaci tako puno. Jedan minut ili samo tren je dovoljan da budes srecan, da volis i da se osjecas voljenim.
Razdvajaju nas kilometri, mora i planine, sati i godine a toliko smo potrebni jedno drugom. Za osmijeh, za rijec, za zagrljaj. Da volimo i da budemo voljeni.
Tako puno imamo da damo jedno drugom. Previse je ljubavi u ovom srcu da se ne bi podijelilo sa tobom. Toliko je ceznje za tobom da ponekad i boli. Mnogo je noci bez tebe prevedeno u zelji za tvojim dodirom.
Falis za dobro jutro, za dobar dan, za lku noc. Falis za moj osmijeh na licu i spokojan san. Potreban si mi za srecu i za tugu, da dijelimo i dobro i zlo.
Kilometre ostavi iza sebe, ostavi te velike gradove i vrati se tamo gdje te ceka neko. Gradovi ti nude raskos i svjetla, bogastvo i slavu a ja ti nudim toplinu doma, njezan zagrljaj i bezuslovnu ljubav. Malo je ali je iskreno. Malo je ali je od srca.
A cekam te, danas i zauvijek, do kraja svijeta i vremena. Zar ti treba veci razlog da se vratis ?
субота, 22. октобар 2016.
~Iz mog pera rijeci~
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар