Бројеви (6 разред, Припрема за час)

Бројеви

Задаци часа	Образовни	Упознавање ученика сановом наставном јединицом из области граматике- бројеви
	Васпитни	Ученици треба да науче шта су то бројеви, какве су то ријечи, која је њихова улога у српском језику
	Функционални	Мотивисање ученика за истраживачки рад, да науче како се бројеви у језику примјењују, када се и како користе

Ток часа:

Уводни дио часа (10 минута)

Након уводног поздрава, наставница на табли пише наслов теме данашњег часа а то су бројеви. Наставница на табли пише реченицу:

·         Дванаестеро деце распоређено је у три групе, у три збира.

Наставница говори ученицима: да одреде врсте ријечи у реченици. Којој врсти ријечи припада двванаестеро, три (групе), три (збира) ? То су бројеви.

Главни дио часа (30 минута)

Наставница пита ученике: шта су то бројеви ? Како се бројеви дијеле ? Да ли су бројеви промјенљиве или непромјенљиве врсте ријечи ? Да ли се бројеви деклинирају ? Деклинирају се бројеви 1, 2, 3, 4.

Наставница говори ученику да прочита пјесму из уџбеника, „Доктор Јан“. Наставница пита ученике: које бројеве су уочили у пјесми ?Који су овде главни а који редни бројеви ? Ученици у пјесми треба да пронађу примјере за главне и редне бројеве.

Наставница говори ученицима какви су то главни бројеви а какви су редни бројеви. Ученици дефиницију записују у своје свеске. Главни бројеви означавају тачну количину бића или предмета (тј. колико је бића или предмета на броју, као на примјер: двије књиге, шест жирафа, осам људи, десет дана….). Редни бројеви означавају ред бића, предмета или појава. Они одређују које је по реду биће или предмет, као на примјер: Марко станује на петом спрату.; Он иде у седми разред.; Сада је десета седмица ове године., итд.

Наставница говори ученицима да постоји још једна врста бројева. Наводећи примјер, наставница пита ученике: да ли знају која је то врста бројева ?

·         На игралишту је било шеснаестеро ђака. Шесторо је играло одбојку, осморо је играло кошарку, а двоје је навијало.

Очекује се да ученици знају да су у питању збирни бројеви. Наставница говори ученицима дефиницију збирних бројева а ученици записују у своје свеске: Збирним бројевима означава се или а) тачан број младих живих бића (нпр.: петоро дјеце, двоје јагњади, шесторо пилића и сл.) или б) тачан број различитог рода (нпр.: шесторо ђака, двоје људи и сл.)

Наставница пита ученике: да ли су запамтили који бојеви се деклинирају ? Наставница говори ученицима: да напишу промјену бројева 1, 2, 3, 4 по падежима. Четири ученика излазе пред таблу и истовремено раде задатак, сваки ученик пише промјену за један број. Наставник им помаже.

Наставник на табли пише примјер:

·         „Жирафу једну боли нам врат, а то је други и трећи спрат.“

Наставница пита ученике: да ли уочавају, коју службу у реченици имају бројеви ? Натавница објашњава ученицима: да главни број један и сви редни бројеви у реченици имају службу атрибута. Они се са именицом уз коју стоје у служби атрибута, исто као и придјеви, слажу у роду, броју и падежу (један човјек, једна жена, једно дијете). Они се мијењају по падежима као и придјеви (један човјек, једног човјека….).

Наставник напомиње ученицима: да од главних бројева само број два разликује род, два је облик за мушки и средњи род а за женски род употребљава се облик двије (двије жене). Остали главни бројеви не разликују род него се исти облик употребљава за сва три рода.

Наставница напомиње ученицима: да се уз именице pluralia tantum употребљава лексема један када треба одредити количину нечега (једне рукавице). Треба обратити пажњу на рукопис: када се негирани облик ниједан употријеби у приједлошко- падежној конструкцији, тај приједлог раставља негацију (ни по једном,ни у једном).

Ученици треба да знају: да лексема један има функцију: а) да истиче појединачно, симболизује неку моралну психолошку категорију (Он има таленат једног Шекспира), б) ако се жели инсистирати на непознатом умјесто лексеме један употребљава се неки (Био је у неком чудном локалу.)

Наставница пише поднаслов на табли: Бројне именице.

Наставница објашњава ученицима: да стотице и десетице по морфолошкој структури представљају бројне именице или имају функцију бројева јер су нумерички квантификатори. Додавањем наставака –оје, -оро, -ица на основу  главног броја добијају се бројне именице: двоје дјеце, петоро пачића, шесторица, шестица…. Неки бројеви означавају приближне количине, такви бројеви граде се додавањем наставка –ак на основне бројеве: десетак, петнаестак, двадесетак….

Завршни дио часа (5 минута)

Ученици понављају на крају часа, шта су то научили о бројевима.

За домаћи задатак, ученици треба да следеће реченице напишу правилно:

1.      Милан је рођен 21. јуна 1981 године.

2.      Ана је рођена 22 8 1981. године.

3.      Њени родитељи су се вјенчали 10. VI 1981. године

4.      На излет је пошло 17 ученика.

5.      Она је била 3 у овој трци.