Бројеви
Задаци
часа
|
Образовни
|
Упознавање ученика сановом наставном јединицом из области граматике- бројеви
|
Васпитни
|
Ученици треба да науче шта су то бројеви, какве су то ријечи,
која је њихова улога у српском језику
|
|
Функционални
|
Мотивисање ученика за истраживачки рад, да науче како се бројеви у језику
примјењују, када се и како користе
|
Ток часа:
Уводни дио часа (10 минута)
Након уводног
поздрава, наставница на табли пише наслов теме данашњег часа а то су бројеви.
Наставница на табли пише реченицу:
·
Дванаестеро деце
распоређено је у три групе, у три збира.
Наставница говори ученицима: да одреде врсте ријечи у реченици. Којој врсти ријечи припада двванаестеро, три (групе), три (збира) ? То
су бројеви.
Главни дио часа (30 минута)
Наставница пита ученике: шта су то бројеви ? Како се бројеви дијеле ? Да ли су бројеви
промјенљиве или непромјенљиве врсте ријечи ? Да ли се бројеви деклинирају ? Деклинирају се бројеви 1, 2, 3, 4.
Наставница говори ученику да прочита пјесму из
уџбеника, „Доктор Јан“. Наставница пита ученике: које бројеве су уочили у пјесми ?Који су овде главни а који редни
бројеви ? Ученици у пјесми треба да пронађу примјере за главне
и редне
бројеве.
Наставница говори ученицима какви су то
главни бројеви а какви су редни бројеви. Ученици дефиницију
записују у своје свеске. Главни бројеви означавају тачну количину
бића или предмета (тј. колико је бића или предмета на броју, као на примјер: двије књиге, шест жирафа, осам људи, десет дана….). Редни бројеви означавају ред бића, предмета или појава. Они
одређују које је по реду биће или предмет, као на примјер: Марко станује на петом спрату.; Он иде у седми разред.; Сада је десета седмица ове године., итд.
Наставница говори ученицима да постоји још једна врста
бројева. Наводећи примјер, наставница пита ученике: да ли знају која је то врста бројева ?
·
На игралишту је било шеснаестеро ђака. Шесторо
је играло одбојку, осморо је играло кошарку, а двоје је навијало.
Очекује се да ученици знају да су у питању збирни
бројеви. Наставница говори ученицима дефиницију збирних бројева а
ученици записују у своје свеске: Збирним бројевима означава се или а)
тачан број младих живих бића (нпр.: петоро
дјеце, двоје јагњади, шесторо пилића и сл.) или б) тачан
број различитог рода (нпр.: шесторо ђака,
двоје људи и сл.)
Наставница пита ученике: да ли су запамтили који бојеви се деклинирају ? Наставница говори ученицима: да напишу промјену бројева 1, 2, 3, 4 по падежима. Четири
ученика излазе пред таблу и истовремено раде задатак, сваки ученик пише
промјену за један број. Наставник им помаже.
Наставник на табли пише примјер:
·
„Жирафу једну боли нам врат, а то је други
и трећи спрат.“
Наставница пита ученике: да ли уочавају, коју службу у реченици имају бројеви ? Натавница објашњава ученицима: да главни број један и сви редни бројеви у реченици имају службу
атрибута. Они се са именицом уз коју стоје у служби атрибута, исто као и
придјеви, слажу у роду, броју и падежу (један
човјек, једна жена, једно дијете). Они се мијењају по
падежима као и придјеви (један
човјек, једног човјека….).
Наставник напомиње ученицима: да од главних бројева само
број два разликује род, два је облик за мушки и средњи род а за
женски род употребљава се облик двије
(двије жене). Остали главни бројеви не разликују род него се
исти облик употребљава за сва три рода.
Наставница напомиње ученицима: да се уз именице pluralia
tantum употребљава лексема један када треба одредити количину нечега (једне рукавице). Треба обратити пажњу на рукопис: када
се негирани облик ниједан употријеби
у приједлошко- падежној конструкцији, тај приједлог раставља негацију (ни по једном,ни у једном).
Ученици треба да знају: да лексема један има
функцију: а) да истиче појединачно, симболизује неку моралну психолошку
категорију (Он има таленат једног Шекспира), б) ако се жели инсистирати на
непознатом умјесто лексеме један употребљава
се неки (Био је у неком чудном
локалу.)
Наставница пише поднаслов на табли: Бројне
именице.
Наставница објашњава ученицима: да стотице и десетице по морфолошкој структури представљају бројне именице или имају функцију бројева
јер су нумерички квантификатори. Додавањем наставака –оје, -оро, -ица на основу главног
броја добијају се бројне именице: двоје дјеце, петоро пачића, шесторица,
шестица…. Неки бројеви означавају
приближне количине, такви бројеви граде се додавањем наставка –ак на основне бројеве: десетак, петнаестак, двадесетак….
Завршни дио часа (5 минута)
Ученици
понављају на крају часа, шта су то научили о бројевима.
За домаћи
задатак, ученици треба да следеће реченице напишу правилно:
1.
Милан
је рођен 21. јуна 1981 године.
2.
Ана
је рођена 22 8 1981. године.
3.
Њени
родитељи су се вјенчали 10. VI 1981. године
4.
На
излет је пошло 17 ученика.
5.
Она
је била 3 у овој трци.
Нема коментара:
Постави коментар