Неодређене, одриче и опште придјевске замјенице
|
Задаци
часа
|
Образовни
|
Упознавање ученика сапојмом замјенице,
неодређене, одричне и опште придјевске замјенице
|
|
Васпитни
|
Мотивисање ученика да сазнају нешто ново о овој врсти
замјеница, када и гдје се користе
|
|
|
Функционални
|
Мотивисање ученика за истраживачки рад, како се користе неодређене, одричне и опште придјевске замјенице
|
Ток часа:
Уводни дио часа (5 минута)
Након уводног
поздрава, наставник говори ученицима да на данашњем часу раде нову врсту
замјеница а то су неодређене, одричне и опште придјевске замјенице. Наставник
пита ученике: шта су то замјенице ?
Главни дио часа (35 минута)
Наставник пита
ученике: какве су то неодређене замјенице ?
Ученик чита
текст из уџбеника а остали пажљиво слушају. Ученици треба да обрате пажњу на
замјенице које су истакнуте у тексту. Након што је ученик прочитао одломак,
наставник пита ученике: које замјенице су уочили у тексту ? Каква је функција
ових истакнутих замјеница: неки, неком, некакав, неколике, нечије ? Наставник
објашњава ученицима да се овим замјеницама означава неодређеност, нпр. када
писац каже „нека туга“, он не може одредити врсту те туге. Наставник говори
ученицима да се неодређене придјевске замјенице дијеле на оне које се односе:
1.
На
бића и ствари: НЕКИ, НЕКА, НЕКО; НЕКИ, НЕКЕ, НЕКА
2. За
особину (каквоћу): НЕКАКАВ, НЕКАКВА, НЕКАКВО; НЕКАКВИ, НЕКАКВЕ, НЕКАКВА
3.
За
количину: НЕКОЛИК, НЕКОЛИКА, НЕКОЛИКО; НЕКОЛИКИ, НЕКОЛИКЕ, НЕКОЛИКА
4.
За
припадност: НЕЧИЈИ, НЕЧИЈА, НЕЧИЈЕ; НЕЧИЈИ, НЕЧИЈЕ, НЕЧИЈА
Наставник пита
ученике: шта су то неодређене придјевске замјенице ? Наставник помаже ученицима
да напишу дефиницију: Придјевске замјенице које указују на неодређеност
(непознаност) бића, ствари и њихових особина, количина или припадности називају
се неодређене придјевске замјенице.
Наставник пита
ученике: шта означавају одричне замјенице ?
Ученик чита
текст из уџбеника а остали ученици пажљиво слушају и треба да обрате пажњу на
истакнуте замјенице у тексту. Наставник пита ученике: шта се одриче овим
замјеницама ? Одриче се постојање било чега ! Наставник говори ученицима: да се
одричне замјенице дијеле на:
1. За
бића и ствари: НИКОЈИ, НИКОЈА, НИКОЈЕ; НИКОЈИ, НИКОЈЕ, НИКОЈА
2. За
каквоћу (особину): НИКАКАВ, НИКАКВА, НИКАКВО; НИКАКВИ, НИКАКВЕ, НИКАКВА
3. За
припадност: НИЧИЈИ, НИЧИЈА, НИЧИЈЕ; НИЧИЈИ, НИЧИЈЕ, НИЧИЈА
Наставник говори да међу одричним замјеницама, немамо одричне
замјенице за количину. Умјесто облика количинских одричних замјеница у српском
језику употребљава се одрични облик броја један у вриједности одричне
количинске замјенице, нпр.: Није дошао ниједан човјек.; Није дошло ниједно
дијете.
Наставник пита ученике: шта су то одричне придјевске
замјенице ? Наставник помаже ученицима да напишу дефиницију: Ријечи којима се
одриче постојање каквог бића и предмета или њихових особина, количина или
припадност називају се одричне придјевске замјенице.
Наставник пита ученике: шта означавају опште замјенице
?
Ученик чита текст из уџбеника. Ученици пажљиво слушају
текст, треба да обрате пажњу на истакнуте замјенице у тексту. Наставник пита
ученике: шта означавају опште замјенице ? Означава се уопштеност,
свеобухватност. Нпр., замјеница СВАКИ означава да било који човјек у мјесту има
ауто. Наставник говори ученицима: да су основни облици општих замјеница:
1. За
бића и ствари: СВАКИ, СВАКА, СВАКО; СВАКИ, СВАКЕ, СВАКА; ИКОЈИ, ИКОЈА, ИКОЈЕ;
ИКОЈИ, ИКОЈЕ, ИКОЈА
2. За
каквоћу (особину): СВАКАКАВ, СВАКАКВА, СВАКАКВО; СВАКАКВИ, СВАКАКВЕ, СВАКАКВА;
ИКАКАВ, ИКАКВА, ИКАКВО; ИКАКВИ, ИКАКВЕ, ИКАКВА
3. За
количину: ВАСКОЛИК, СВЕКОЛИКА, СВЕКОЛИКО; СВЕКОЛИКИ, СВЕКОЛИКЕ, СВЕКОЛИКА;
ИКОЛИК, ИКОЛИКА, ИКОЛИКО; ИКОЛИКИ, ИКОЛИКЕ, ИКОЛИКА
4. За
припадност: СВАЧИЈИ, СВАЧИЈА, СВАЧИЈЕ; СВАЧИЈИ, СВАЧИЈЕ, СВАЧИЈА; ИЧИЈИ, ИЧИЈА,
ИЧИЈЕ; ИЧИЈИ, ИЧИЈЕ, ИЧИЈА
Наставник
напомиње ученицима да постоје опште замјенице које се граде од ријечца МА, БИЛО
и ГОД и пблика упитно- односних замјеница. Ти облици нису срасли у једну ријеч
него се пишу као двије посебне ријечи које имају вриједност опште придјевске
замјенице, као на примјер: МА КОЈИ, МА КАКАВ, МА КОЛИКИ, МА ЧИЈИ; БИЛО КОЈИ,
БИЛО КАКАВ, БИЛО КОЛИКИ, БИЛО ЧИЈИ; КОЈИ ГОД КАКАВ ГОД, КОЛИКИ ГОД, ЧИЈИ ГОД.
Наставник пита
ученике: какве су то опште придјевске замјенице ? Наставник помаже ученицима да
напишу дефиницију: све замјенице које показују уопштеност (свеобухватност) бића
и предмета, њихових особина, припадности или количине називају се опште придјевске
замјенице.
Завршни дио часа (5 минута)
Ученици добијају
задатак да од општих замјеница које се граде са МА, БИЛО и ГОД, направе облике
за женски и средњи род у једнини и множини.
За задаћу,
ученици треба да ураде задатке у задаћници.
Нема коментара:
Постави коментар